Fir­ma iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE) Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC po­vu­kla je de­po­zit u Pr­voj ban­ci Cr­ne Go­re, po­ka­za­la je re­vi­zi­ja po­slo­va­nja te ban­ke. U iz­vje­šta­ju ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu CBCG, na­vo­di se da je Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC, či­ja je kćer­ka-fir­ma u Cr­noj Go­ri bi­la zva­nič­ni po­nu­đač za za­kup Kra­lji­či­ne pla­že-Du­bo­vi­ca, po­vu­kla 20.000.000 eura de­po­zi­ta.
Ka­ko se na­vo­di u re­vi­zor­skom iz­vje­šta­ju, po­sto­ja­la je ka­ma­ta ob­ra­ču­na­ta na de­po­zit, ko­ji je ini­ci­jal­no 2008.go­di­ne od Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC iz­no­sio 20.000.000 eura, i na ko­je je ban­ka ob­ra­ču­na­va­la ka­ma­tu na oro­če­ne de­po­zi­te.
- Ka­ko do za­klju­če­nja ugo­vo­ra o oro­če­nim de­po­zi­ti­ma ni­je do­šlo, i Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC je po­vu­kao iste, ban­ka je uki­nu­la ob­ra­ču­na­te ka­ma­te za pret­hod­ne pe­ri­o­de – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju ko­ji je sa­či­ni­la re­vi­zor­ska ku­ća De­lo­it.
Na pro­lje­će pro­šle go­di­ne, ob­ja­vlje­no je da je fir­ma iz UAE po­vu­kla po­nu­du ko­ju je da­la za za­kup Kra­lji­či­ne pla­že. Da bi ušla u po­sao u Cr­noj Go­ri, Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC je u Pod­go­ri­ci osno­va­la fir­mu Kvins bič di­ve­lop­ment kom­pa­ni, ko­ja se po­ja­vi­la kao po­nu­đač na ten­de­ru.
Ne­dav­no je, me­đu­tim, ob­ja­vlje­no da je Kvins bič di­ve­lop­ment po­kre­nu­la po­stu­pak do­bro­volj­ne li­kvi­da­ci­je.
Još 2008.go­di­ne, kom­pa­ni­ja Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC bi­la je je­dan od glav­nih de­po­nen­ta Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. To su po­tvr­di­la do­ku­men­ta Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re o kon­tro­li Pr­ve ban­ke na dan 30. juna 2008.go­di­ne, pre­ma ko­ji­ma je fir­ma Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC bi­la je­dan od vo­de­ćih de­po­ne­na­ta Đu­ka­no­vi­će­ve ban­ke. U pe­ri­o­du ka­da je kom­pa­ni­ja iz Abu Da­bi­ja po­lo­ži­la de­po­zit u Pr­voj ban­ci, osim Aca Đu­ka­no­vi­ća, ak­ci­je Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re imao je i Mi­lo Đu­ka­no­vić, kao i nji­ho­va se­stra Ana Ko­la­re­vić.
Đu­ka­no­vić je pro­šle go­di­ne iz­ne­na­da po­sje­tio Abu Da­bi, gdje je sa pred­stav­ni­ci­ma kra­ljev­ske po­ro­di­ce UAE po­ku­šao da na­đe za­jed­nič­ki je­zik po pi­ta­nju za­ku­pa Kra­lji­či­ne pla­že i dru­gih pla­ni­ra­nih in­ve­sti­ci­ja, ali za­sad bez uspje­ha.
Do­ku­ment Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re do ko­jeg je do­šla mre­ža no­vi­na­ra OC­CRP po­ka­zao je da ne sa­mo da je Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC bi­la de­po­nent 2009.go­di­ne, ka­da je dr­ža­va mi­li­on­skim zaj­mo­vi­ma spa­sa­va­la Pr­vu ban­ku, ne­go i 2008. go­di­ne, pri­je ne­go što je ban­ka zva­nič­no za­pa­la u kri­zu li­kvid­no­sti.
Po zva­nič­noj ver­zi­ji, Hi­dra, ko­ja je for­mal­no pred­sta­vlje­na kao dio Ro­jal gru­pe iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta, ustva­ri je pod kon­tro­lom kra­ljev­ske po­ro­di­ce u UAE. Ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že po­tvr­di­la je Vla­da pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je u pe­ri­o­du ka­da je Hi­dra po­lo­ži­la de­po­zit bio je­dan od ak­ci­o­na­ra Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re.
Arap­ski por­tal „Asrar Ara­bi­ja” ob­ja­vio je 2014. go­di­ne da ne­ka­da­šnji pa­le­stin­ski mi­ni­star Mo­ha­med Da­hlan pre­ko za­stup­ni­ka ili lič­no u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je osam fir­mi, od ko­jih je jed­na upra­vo Kvins bič di­ve­lop­ment. Da­hlan, ko­ji je u Pa­le­sti­ni na me­ti is­tra­žnih or­ga­na, ve­ći­nu vre­me­na pro­vo­di u Du­ba­i­ju, Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, a Mi­lo Đu­ka­no­vić je kra­jem pro­šle go­di­ne iz­ja­vio da mu je biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star pri­ja­telj.
In­te­re­sant­no je da je Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC, iako ov­dje pred­sta­vlje­na kao kom­pa­ni­ja ko­ja ima zna­čaj­no is­ku­stvo u raz­vo­ju gra­đe­vin­skih pro­je­ka­ta, u stva­ri dio kon­zor­ci­ju­ma ko­ji u Du­ba­jiu pro­da­je lif­to­ve. Na­i­me, Hi­dra je dio kon­zor­ci­ju­ma sa fir­mom To­ši­ba ele­vej­tor Mild Ist, a jed­na od nji­ho­vih osnov­nih dje­lat­no­sti je pro­da­ja i ugra­đi­va­nje lif­to­va. Pri tom je ob­ja­vlje­no i da Hi­dra ne­ma ni­jed­nog za­po­sle­nog, ni zva­nič­nu in­ter­net pre­zen­ta­ci­ju ili adre­su elek­tron­ske po­šte. To su po­ka­za­li po­da­ci sa in­ter­net saj­ta „Kom­pany UAE”. U pi­ta­nju je po­slov­na evi­den­ci­ja o fir­ma­ma ko­je su osno­va­ne u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, u ko­joj se mo­gu vi­dje­ti svi de­ta­lji o po­slov­nim dru­štvi­ma re­gi­stro­va­nim u toj bli­sko­i­stoč­noj ze­mlji.
Pre­ma ugo­vo­ru ko­ji su sa­či­ni­li Vla­da i pred­stav­ni­ci fir­me iz UAE, zo­na mor­skog do­bra tre­ba­lo je da in­ve­sti­to­ru bu­de da­ta u za­kup na 90 go­di­na, po­što je za če­ti­ri go­di­ne mi­ni­mal­na in­ve­sti­ci­ja u iz­grad­nju tu­ri­stič­kog ri­zor­ta mo­ra­la da iz­no­si 180 mi­li­o­na eura. Ugo­vor o za­ku­pu ni­ka­da ni­je do­šao na dnev­ni red cr­no­gor­skog par­la­men­ta, a pro­ti­vlje­nje su is­ka­za­le opo­zi­ci­o­ne stran­ke i ta­da­šnji dio vla­sti, ko­ji su kri­ti­ko­va­li od­red­be ugo­vo­ra sa arap­skim in­ve­sti­to­ri­ma.
Ina­če, Mo­ha­med Da­hlan je od 2011. go­di­ne u su­ko­bu sa pred­sjed­ni­kom Pa­le­sti­ne Mah­mu­dom Aba­som, ko­ji ga je op­tu­žio za uče­šće u ubi­stvu Ja­se­ra Ara­fa­ta, i u Pa­le­sti­ni bi tre­ba­lo da mu kre­ne no­vo su­đe­nje. Egi­pat­ski por­tal „va­tan­sarb” pri­je ne­ko­li­ko da­na pre­nio je da do­ku­men­ta po­ka­zu­ju da bi­zni­smen Na­gib Sa­vi­ris sto­ji iza pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta „kle­o­pa­tra” u Cr­noj Go­ri (u Du­van­skom kom­bi­na­tu Pod­go­ri­ca) i da ih pro­da­je u afrič­kim ze­mlja­ma. Na­vo­di da je pa­le­stin­ska an­ti­ko­rup­cij­ska ko­mi­si­ja otvo­ri­la is­tra­žni po­stu­pak zbog sve­ta to­ga, a u ve­zi umi­je­ša­no­sti od­bje­glog Pa­le­stin­ca Mo­ha­me­da Ra­ši­da i Da­hla­na u ovaj sum­njiv po­sao.
M.V.


Mi­lo i da­lje dr­ži mi­li­on

Pre­ma re­vi­zor­skom iz­vje­šta­ju, fir­ma či­ji je osni­vač pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i da­lje ima pre­ko mi­li­on eura de­po­zi­ta kod Pr­ve ban­ke.U pi­ta­nju je pod­go­rič­ka kom­pa­ni­ja Ka­pi­tal In­vest, či­ji je osni­vač Mi­lo Đu­ka­no­vić, u ko­joj je upra­vljač­ka pra­va, zbog oba­vlja­nja jav­ne funk­ci­je, pre­nio na Ra­di­sla­va Jo­vo­vi­ća. Ne na­vo­di se po ko­joj je ka­mat­noj sto­pi taj de­po­zit oro­čen, dok su dva je­di­na jav­no­sti po­zna­ta pri­ho­da te fir­me pro­da­ja ak­ci­ja Pr­ve ban­ke pri­je ne­ko­li­ko go­di­na i po­sao iz­ra­de plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, u ko­ji je ušla po­čet­kom pro­šle go­di­ne, ma­da zva­nič­no ne sa krup­nim ci­fra­ma.
Da po­sao cvje­ta bra­ći Đu­ka­no­vić po­ka­zao je i slu­čaj po­slov­ne kom­bi­na­ci­je fir­mi Ka­pi­tal In­vest i RZUP, iza ko­je sto­ji Aco Đu­ka­no­vić. In­že­njer­ska ko­mo­ra Cr­ne Go­re iz­da­la je po hit­nom po­stup­ku li­cen­cu kom­pa­ni­ji pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne ka­ko bi mo­gla da uče­stvu­je (i ka­sni­je po­bi­je­di) na ten­de­ru cr­no­gor­skog Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma za iz­ra­du plan­ske do­ku­men­ta­ci­je o Na­ci­o­nal­nom par­ku „Pro­kle­ti­je”